„ФМУ И ГВАРНЕРИУС НАГРАЂУЈУ“ – ЉУБО ДИВАЦ И МИРОСЛАВ ПОПОВИЋ

„ФМУ И ГВАРНЕРИУС НАГРАЂУЈУ“

ВЕЧЕ КЛАВИРА

ЉУБО ДИВАЦ И МИРОСЛАВ ПОПОВИЋ

Петак, 30. октобар 2020. у 20 часова

Програм: В. А. Моцарт, Ж. Ф. Рамо, К. Дебиси, Ф. Лист

Улаз је слободан.

Таленте подржава: Министарство културе и информисања Републике Србије

Љубо Дивац рођен је 1990. године у Београду. Паралелно са похађањем основне школе стекао је и основно музичко образовање у школи „Станислав Бинички“, свирајући у класи проф. Ксеније Шијан. Музичко усавршавање наставио је у средњој музичкој школи „Коста Манојловић“, коју је похађао паралелно са гимназијом, у класи проф. Синише Радојчића. За време основне и средње музичке школе учествовао је и освајао награде на многим такмичењима у землји и иностранству.

Од 2012. године студент је Факултета музичке уметности у Београду, на одсеку за клавир у класи проф. Наташе Митровић. У септембру 2016. године завршио је основне и уписао мастер студије, које завршава у септембру 2018. године са просечном оценом 10,0. Тренутно је студент докторских студија на одсеку за клавир у класи проф. Наташе Митровић.

У току пијанистичке каријере наставио је да остварује запажене резултате, свирао је у многим реномираним концертним дворанама у Београду као што су велика сала Коларчеве задужбине, галерија Коларчеве задужбине, галерија Српске академије наука и уметности, велика сала Студентског културног центра, галерија Артгет-а, галерија Италијанског центра за културу, сала Дечијег културног центра, атриум Народне библиотеке и друге. Многи од ових наступа били су солистички концерти.

У октобру 2016. и октобру 2019. године одржао је солистичке концерте у галерији Српске Академије Наука и Уметности (САНУ). У новембру 2019. извео је Гершвинову Рапсодију у Плавом са оркестром Млади Симфоничари под диригентском палицом Јелене Милјевић.

Паралелно са студијама клавира, завршио је основне и мастер студије на Грађевинском факултету у Београду, где је тренутно студент на докторским студијама. Запослен је у интернационалној инжењерској компанији Стуцкy ЛТД.

Мирослав Поповић (1985), од пете године се учио свирању клавира у новосадској Музичкој школи „Исидор Бајић“ са професорком Иваном Брановачки, у чијој класи је довршио школовање. Дипломске студије наставио је са Владимиром Огарковим, гостујућим професором из Русије, на Академији уметности у Новом Саду, где је дипломирао 2008. године. Учио је и саветовао се код професора и уметника: Душан Трбојевић, Мирослава Лили-Петровић, Арбо Валдма, Рита Кинка, Нинослав Живковић, Светлана Богино (РУ), Еуген Инђић (ФР), Паскал Девојон (ФР), Јан Џонс (ГБ), Ловро Погорелић (ХР), Приска Беноа (ФР), Младен Чолић (ФР), Диане Андерсен (БЕ) и други. Усавршавао се пратећи семинаре Жака Рувијеа (ФР), Лидије Бизјак (ФР), Јокут Михаиловић и Александра Сердара.

Од признања која је стекао током школовања издвајају се Прве награде на Пијанистичком такмичењу у Нишу 1995. и 1996. г., Прва награда на Меморијалу Исидор Бајић у Новом Саду 2002., Специјална награда Фредерик Шопен на истом такмичењу, Прва награда на Такмичењу младих пијаниста у Шапцу 2003. године. Наступао је у новосадској Градској кући и Синагоги, галерији САНУ, галерији Прогрес у Београду и другим местима у земљи, као солиста и са оркестром, и као члан камерних састава.

У улози пијанисте и композитора/аранжера сарађивао је са новосадским гудачким оркестром Камерата академика, са младим уметницима: Радослава Воргић-Журжован (сопран), Верица Пејић (сопран), Љиљана Лишковић (сопран), Бисак Јожеф (виола), Немања Совтић (тромбон), Горан Ерић (труба), Лидија Кнајп (флаута), Теодора Бољанац (виолина), новосадски квартет „Билитис“, новосадска клапа „Панон“ – као и са младим композиторима Војводине: Ведран Феризовић, Светозар Нешић, Иван Марковић, Љубомир Николић, Станислава Гајић, Доротеа Вејновић и други. Остварио је неколико радијских и ТВ-снимака за РТВ Нови Сад, укључујући и клавирски реситал снимљен 2012. године у новосадском Студију М. Радио је на идејном пројекту и остварењу студентског фестивала „А Фест – Роберт Сцхуманн“ у Новом Саду 2007. године, као члан уметничко-организационог савета Фестивала, и био уметнички директор А-Феста у едицији 2009. године под насловом „Класицизам вс. неокласицизам“. Учествовао је у новинарским и радионицама за музичку критику у оквиру новосадског фестивала НОМУС и у организацији Завода за културу Војводине. Бави се стварањем оригиналних композиција, као и аранжмана за стандардне и нестандардне музичке саставе. Неки од њих изведени су у новосадској Синагоги, на фестивалу „Позоришни маратон“ у Сомбору, и у оквиру манифестације „Дочек 7528″. у Новом Саду. Концертна фантазија на Увертиру Моцартове „Чаробне фруле“ Мирослава Поповића, за два клавира и оркестар, снимљена је у Салцбургу 2020. године за белгијску издавачку кућу Паване Рецордс, у извођењу солиста Приске Беноа и Младена Чолића (ФР), и оркестра Салзбург Цхамбер Солоистс под управом Лаварда Скоу-Ларсена (БР). Циклус „Варијације-слике“ М. Поповића налази се у збирци „Избор композиција за клавир аутора из Србије“, сачињеној по поруџбини Конзерваторијума за музику у Женеви.

Од 2008. године ради као професор клавира у сомборској Музичкој школи „Петар Коњовић“, чији ученици су из његове класе освојили низ награда на домаћим такмичењима. Студент је докторских студија клавира на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Наташе Митровић. Живи у Новом Саду.