БАЛЕТ – КОСТЈУКОВ-ДРАГИЧЕВИЋ

Наши најеминентнији балетски уметници КОНСТАНТИН КОСТЈУКОВ и ДУШКА ДРАГИЧЕВИЋ, започињу своју трећу сезону рада са малишанима.
Рад је организован по групама
– МЛАЂА за децу узраста 4, 5 и 6 година
– ПРЕДШКОЛСКА за децу узраста 7, 8 и 9 година (припрема за балетску школу)
У жељи да се пружи могућност за комплетније балетско сазревање и едукацију, организују се и
– мушки и женски часови класичног балета за узраст ВИ, ВИИ и ВИИИ разреда балетске школе
– рад на програму испита одређене године
– припрема за републичка и међународна такмичења
– припрема репертоара
– часови за професионалне балетске играче и припрема за аудиције
Информације о упису можете добити путем телефона 062 369 371 и 063 78 69 026.

Педагошки рад је остварење вишегодишње идеје Константина КОСТЈУКОВА и Душке ДРАГИЧЕВИЋ да као предавачи, своје изузетно умеће, знање и искуство пренесу будућим играчима.
Константин Костјуков и Душка Драгичевић су прваци Народног позоришта у Београду и добитници престижних светских и домаћих признања.
После више од две деценије врхунске играчке каријере и 6 година проведених на челу Балета Народног позоришта у Београду, педагошки рад је логичан наставак балетске каријере уметника светске славе, Константина Костјукова, који између осталог, поседује и диплому Факултета за кореографе и педагоге у Кијеву.
Примабалерина Душка Драгичевић се поред велике и богате играчке каријере, последњих година бави и педагошким радом у београдском Народном позоришту, а једини је балетски уметник са наших простора који је дипломирао у чувеној балетског школи при Баљшој театру у Москви.
„Јединствени простор Гуарнериуса је место које инспирише и које доказује да још увек постоје праве вредности и прави људи који овом граду пружају врхунске уметничке доживљаје. Наша идеја је да се деца управо у оваквом амбијенту, на најбољи начин упознају са лепотом музике и покрета и да уз професионалну едукацију изграде сопствени укус и интересовања. Након много година проведених у балету, стечено искуство нас на неки начин и обавезује да своје огромно знање пренесемо младима и да учествујемо у формирању будућих балетских играча. Полазнике очекује веома озбиљан рад, наравно уз све предивне тренутке које ова уметност пружа.“ – истичу Костјуков и Драгичевићева.
Рад у Балетском студију КОСТЈУКОВ-ДРАГИЧЕВИЋ је организован по групама
– МЛАЂА за децу узраста 4, 5 и 6 година (два часа недељно, у трајању од 50 минута)
– ПРЕДШКОЛСКА за децу узраста 7, 8 и 9 година – припрема за балетску школу (два часа недељно, у трајању од једног сата)
Такође ће бити организовани и мушки и женски часови класичног балета, за узраст ВИ, ВИИ и ВИИИ разреда балетске школе.
У жељи да се пружи могућност за комплетније балетско сазревање и едукацију, активности балетског студија укључују и
– рад на програму испита одређене године
– припрему за републичка и међународна такмичења
– припрему репертоара
– часове за професионалне балетске играче и припрему за аудиције

КОНСТАНТИН КОСТЈУКОВ
1987. године – добија звање првака Балета Театра Шевченко у Кијеву, Украјина.
1991. године – добија ангажман у Балету Народног позоришта у Београду као првак.
2001. године – дипломирао на Међународном Центру Позоришног Института Украјине у Кијеву као педагог и кореограф.
Прве улоге у балетима:
Дон Кихот (В.Логунов), Лабудово језеро (Д.Парлић), Жизела (Л.Лавровски), Самсон и Далила (Л.Пилипенко), Успавана лепотица (В.Логунов), Васкрсење (Л.Пилипенко), Кармен (В.Логунов), Дама с камелијама (Л.Пилипенко), Шехерезада (Л.Пилипенко), Бахчисарајска фонтана (Р.Кљавин), Жена (Л.Пилипенко), Посвећење пролећа (Д.Сеyфферт), Вукови (Д.Сеyфферт), Јесењи пљусак (В.Логунов), Слике (Л.Пилипенко), Ромео и Јулија (А.Шекера), Др.Џекил и мр.Хајд (В.Логунов), Песник Чајковски (Л.Пилипенко), Одисеј (Л. Ламброу), Краљица Марго (К. Симић), Јесење цвеће (МЦ. Пиетрагалла), Нечиста крв (Л.Пилипенко).
Прве улоге у балетима Театра Шевченко у Кијеву:
Сенке заборављених предака (В.Федотов), Франческа да Римини (А.Шумејкин), Ромео и Јулија (В.Федотов), Лабудово језеро (М.Петипа, Л.Иванов), Дон Кихот (М.Петипа, Горски), Жизела (Л.Лавровски), Успавана лепотица (М.Петипа), Крцко Орашчић (В.Ковтун), Пепељуга (В.Литвинов), Кармен – свита (А.Плисецки), Болеро (А.Шекера), Ромео и Јулија (А.Шекера), Шумска песма (В.Вронски), Снежана и седам патуљака (Г.Мајоров), Прометеј (А.Шекера), Олга (А.Шекера), Спартак (А.Шекера), Бакти (М.Бежар).
БИТЕФ 1992. године: Јесењин – Исидора (Ј.Шантић).
Улоге у Новом Саду (као гост):
Грк Зорба (К.Симић), Кармен свита (В.Логунов), Мајерлинг (К.Симић).
Улоге у Скопљу (као гост):
Шуберт (Т.Шилинг), Македонска повест (О.Милосављева), Лабудово језеро (Е.Аксионова), Крцко Орашчић (М.Крапивин), Силан умире два пута (Ј.Сланева-Хаџиманова), Дон Кихот (В.Бударин), Жизела (Р.М.Бот).
У Камерној опери Мадленијанум игра у представама:
Орфеј у подземљу (К.Симић), Нижински-златна птица (К.Симић), Путник (В.Логунов).
Асистент кореографа:
Дитмара Сајферта у балету Вукови, Анатолија Шекере у балету Ромео и Јулија.
Гостовања са Балетом Народног позоришта:
Босна и Херцеговина, Македонија, Хрватска, Кипар, Словенија, Колумбија, Шпанија, Мексико.
Гостовања са Балетом Театра Шевченко из Кијева:
Шпанија, Канада, Немачка, Швајцарска, Француска, Куба, Јапан, Португалија, Русија, Југославија, САД.
Гостовања са Камерном опером Мадленијанум:
Бугарска, Румунија, Русија, Мађарска.
Самостална гостовања:
Југославија, Шпанија, Русија, Либан, Кина, Македонија, Кипар.
Учествовао на фестивалима:
Свердловск – Русија 1988. године, Нижњи Новгород 1992. године, у оквиру Светске изложбе Експо ’92. у Севиљи, Бејтедин фестивал – Бејрут 1993. године, Ташкент – Узбекистан 1996. године, Фестивал Алисије Алонсо – Куба 1997. године, Будва – Град театар 1997. године., Музички фестивал Варнинско лето 2002. године, Фестивал поводом 300 година Санкт Петерсбурга 2003. године, 24. Пролећни будимпештански фестивал 2004. године.
Награде:
Друга награда на ИИ балетском такмичењу Украјине 1987. године, Прва награда на ВИ светском такмичењу балетских парова Осака – Јапан 1991. године, Годишња награда Народног позоришта у Београду за улогу Принца Зигфрида у балету Лабудово језеро 1991. године, Годишња награда Народног позоришта у Београду за улогу Базила у балету Дон Кихот 1992. године, Годишња награда Народног позоришта у Београду и Октобарска награда града Београда за улогу Господара у балету Шехерезада 1994. године, Награда за уметнички допринос 1995. године од стране Савезног Министарства културе, Награда „Давидофф“ за савремени позоришни израз за сезону 1998/1999 године за улоге у балетима Вукови и Посвећење пролећа, Награда “Зоранов Брк” у Зајечару 2002. године за улогу Орфеја у балету Орфеј у подземљу, Награда “Златни Беочуг” Културно-просветне заједнице Београд за трајни допринос култури за 2003. годину, Годишња награда Анатолиј Шекера за играча 2002. године од стране Међународног Центра Позоришног Института Украјине, Годишња награда Народног позоришта за улогу Боре Станковића у балету Нечиста крв 2009. године. Добитник је Вукове награде за 2007. годину.
У новембру 2004. године постаје директор Балета Народног позоришта у Београду.

ДУШКА ДРАГИЧЕВИЋ
Прима балерина Балета Народног позоришта, Душка Драгичевић, током своје играчке каријере остварила је бројне водеће улоге у класичном, неокласичном и савременом репертоару са великим успехом.
Завршила је престижну балетску школу у Москви при Бољшој театру 1982. године, у класи једног од најеминентнијих педагога и уметника Русије – Наталије Золотоне, као први странац, и до данас једини, који је то остварио. Веома брзо постаје солиста Балета Народног позоришта у Београду, а 1991. добија звање првакиње Балета. Иако су јој са овако цењеном дипломом била отворена врата многих балетских кућа у свету, за Београд су је везивали корени породичне традиције чврсто уткани у темеље Народног позоришта где су и њени родитељи били такође балетски играчи, а потом и млађа сестра постаје првакиња Балета у Београду.
Одмах на почетку ангажмана у Народном позоришту бива запажена од нашег чувеног кореографа Димитрија Парлића и добија улоге Биљане у Охридској легенди, где је успелла да оствари комплексност улоге, чиме почиње њена уметничка каријера. Потом следи сарадња са најзначајнијим домаћим и страним кореографима и педагозима, међу којима су: Жарко Пребил, Милко Шпаранџек, Микела Отанасију, Роберт Кљавин, Ендрју Гринвуд, Жилбер Мајер, асистент Бежара Петар Добријевић, Анатолиј Шекера, Елеонора Стебљак.
Креирала је велики број улога најширег уметничког и стилског диапазона. Њен таленат потврђен је великим класичним и неокласичним улогама у представама: Лабудово језеро, Копелија, Дон Кихот, Жизела, Пер Гинт, Тријумф Афродите, Петар Пан, Ромео и Јулија, Кармен, Шехерезада, Бахчисарајска фонтана.
Несвакидашња појава и рафинирани драмски сензибилитет ове уметнице инспирисали су кореографе да за њу креирају светске праизведбе балета: са Лидијом Пилипенко – Самсон и Далила, Васкрсење, Дама с камелијама, Слике из рата и мира, са Владимиром Логуновим – Јесењи пљусак, Доктор Џекил и мистер Хајд, а са кореографом из Берлина, Дитмаром Сајфертом, креира представу Вукови, за камерну оперу Мадленианум са круниславом Симићем ради на представи Нижински.
Упркос културној изолацији, остварила је велике успехе на иностраним сценама: Експо 92 – Севиља, Бејрут Бејтадин фестивал, Кина, Кипар, Сардинија, Москва (Театар На Таганке), Мађарска, Биенале у Словенији, Македонија.
Незаборавни ликови Далије, Маргарите Гоје, Наташе Ростове, Шехерезаде, Одете и Одилије, уз изванредан уметнички спој са Константином Костјуковим, уводили су публику у чаробни свет љубави искреног стваралаштва, оданости и магије трајања.
Године 2000. добија плакету Народног позоришта за стваралачки опус, током данас већ извесно плодне уметничке каријере.
Године 2011. године добитник је награде Златни беочуг.