Naši najeminentniji baletski umetnici KONSTANTIN KOSTJUKOV i DUŠKA DRAGIČEVIĆ, započinju svoju treću sezonu rada sa mališanima.
Rad je organizovan po grupama
– MLAĐA za decu uzrasta 4, 5 i 6 godina
– PREDŠKOLSKA za decu uzrasta 7, 8 i 9 godina (priprema za baletsku školu)
U želji da se pruži mogućnost za kompletnije baletsko sazrevanje i edukaciju, organizuju se i
– muški i ženski časovi klasičnog baleta za uzrast VI, VII i VIII razreda baletske škole
– rad na programu ispita određene godine
– priprema za republička i međunarodna takmičenja
– priprema repertoara
– časovi za profesionalne baletske igrače i priprema za audicije
Informacije o upisu možete dobiti putem telefona 062 369 371 i 063 78 69 026.
Pedagoški rad je ostvarenje višegodišnje ideje Konstantina KOSTJUKOVA i Duške DRAGIČEVIĆ da kao predavači, svoje izuzetno umeće, znanje i iskustvo prenesu budućim igračima.
Konstantin Kostjukov i Duška Dragičević su prvaci Narodnog pozorišta u Beogradu i dobitnici prestižnih svetskih i domaćih priznanja.
Posle više od dve decenije vrhunske igračke karijere i 6 godina provedenih na čelu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, pedagoški rad je logičan nastavak baletske karijere umetnika svetske slave, Konstantina Kostjukova, koji između ostalog, poseduje i diplomu Fakulteta za koreografe i pedagoge u Kijevu.
Primabalerina Duška Dragičević se pored velike i bogate igračke karijere, poslednjih godina bavi i pedagoškim radom u beogradskom Narodnom pozorištu, a jedini je baletski umetnik sa naših prostora koji je diplomirao u čuvenoj baletskog školi pri Baljšoj teatru u Moskvi.
„Jedinstveni prostor Guarneriusa je mesto koje inspiriše i koje dokazuje da još uvek postoje prave vrednosti i pravi ljudi koji ovom gradu pružaju vrhunske umetničke doživljaje. Naša ideja je da se deca upravo u ovakvom ambijentu, na najbolji način upoznaju sa lepotom muzike i pokreta i da uz profesionalnu edukaciju izgrade sopstveni ukus i interesovanja. Nakon mnogo godina provedenih u baletu, stečeno iskustvo nas na neki način i obavezuje da svoje ogromno znanje prenesemo mladima i da učestvujemo u formiranju budućih baletskih igrača. Polaznike očekuje veoma ozbiljan rad, naravno uz sve predivne trenutke koje ova umetnost pruža.“ – ističu Kostjukov i Dragičevićeva.
Rad u Baletskom studiju KOSTJUKOV-DRAGIČEVIĆ je organizovan po grupama
– MLAĐA za decu uzrasta 4, 5 i 6 godina (dva časa nedeljno, u trajanju od 50 minuta)
– PREDŠKOLSKA za decu uzrasta 7, 8 i 9 godina – priprema za baletsku školu (dva časa nedeljno, u trajanju od jednog sata)
Takođe će biti organizovani i muški i ženski časovi klasičnog baleta, za uzrast VI, VII i VIII razreda baletske škole.
U želji da se pruži mogućnost za kompletnije baletsko sazrevanje i edukaciju, aktivnosti baletskog studija uključuju i
– rad na programu ispita određene godine
– pripremu za republička i međunarodna takmičenja
– pripremu repertoara
– časove za profesionalne baletske igrače i pripremu za audicije
KONSTANTIN KOSTJUKOV
1987. godine – dobija zvanje prvaka Baleta Teatra Ševčenko u Kijevu, Ukrajina.
1991. godine – dobija angažman u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu kao prvak.
2001. godine – diplomirao na Međunarodnom Centru Pozorišnog Instituta Ukrajine u Kijevu kao pedagog i koreograf.
Prve uloge u baletima:
Don Kihot (V.Logunov), Labudovo jezero (D.Parlić), Žizela (L.Lavrovski), Samson i Dalila (L.Pilipenko), Uspavana lepotica (V.Logunov), Vaskrsenje (L.Pilipenko), Karmen (V.Logunov), Dama s kamelijama (L.Pilipenko), Šeherezada (L.Pilipenko), Bahčisarajska fontana (R.Kljavin), Žena (L.Pilipenko), Posvećenje proleća (D.Seyffert), Vukovi (D.Seyffert), Jesenji pljusak (V.Logunov), Slike (L.Pilipenko), Romeo i Julija (A.Šekera), Dr.Džekil i mr.Hajd (V.Logunov), Pesnik Čajkovski (L.Pilipenko), Odisej (L. Lambrou), Kraljica Margo (K. Simić), Jesenje cveće (MC. Pietragalla), Nečista krv (L.Pilipenko).
Prve uloge u baletima Teatra Ševčenko u Kijevu:
Senke zaboravljenih predaka (V.Fedotov), Frančeska da Rimini (A.Šumejkin), Romeo i Julija (V.Fedotov), Labudovo jezero (M.Petipa, L.Ivanov), Don Kihot (M.Petipa, Gorski), Žizela (L.Lavrovski), Uspavana lepotica (M.Petipa), Krcko Oraščić (V.Kovtun), Pepeljuga (V.Litvinov), Karmen – svita (A.Plisecki), Bolero (A.Šekera), Romeo i Julija (A.Šekera), Šumska pesma (V.Vronski), Snežana i sedam patuljaka (G.Majorov), Prometej (A.Šekera), Olga (A.Šekera), Spartak (A.Šekera), Bakti (M.Bežar).
BITEF 1992. godine: Jesenjin – Isidora (J.Šantić).
Uloge u Novom Sadu (kao gost):
Grk Zorba (K.Simić), Karmen svita (V.Logunov), Majerling (K.Simić).
Uloge u Skoplju (kao gost):
Šubert (T.Šiling), Makedonska povest (O.Milosavljeva), Labudovo jezero (E.Aksionova), Krcko Oraščić (M.Krapivin), Silan umire dva puta (J.Slaneva-Hadžimanova), Don Kihot (V.Budarin), Žizela (R.M.Bot).
U Kamernoj operi Madlenijanum igra u predstavama:
Orfej u podzemlju (K.Simić), Nižinski-zlatna ptica (K.Simić), Putnik (V.Logunov).
Asistent koreografa:
Ditmara Sajferta u baletu Vukovi, Anatolija Šekere u baletu Romeo i Julija.
Gostovanja sa Baletom Narodnog pozorišta:
Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Kipar, Slovenija, Kolumbija, Španija, Meksiko.
Gostovanja sa Baletom Teatra Ševčenko iz Kijeva:
Španija, Kanada, Nemačka, Švajcarska, Francuska, Kuba, Japan, Portugalija, Rusija, Jugoslavija, SAD.
Gostovanja sa Kamernom operom Madlenijanum:
Bugarska, Rumunija, Rusija, Mađarska.
Samostalna gostovanja:
Jugoslavija, Španija, Rusija, Liban, Kina, Makedonija, Kipar.
Učestvovao na festivalima:
Sverdlovsk – Rusija 1988. godine, Nižnji Novgorod 1992. godine, u okviru Svetske izložbe Ekspo ’92. u Sevilji, Bejtedin festival – Bejrut 1993. godine, Taškent – Uzbekistan 1996. godine, Festival Alisije Alonso – Kuba 1997. godine, Budva – Grad teatar 1997. godine., Muzički festival Varninsko leto 2002. godine, Festival povodom 300 godina Sankt Petersburga 2003. godine, 24. Prolećni budimpeštanski festival 2004. godine.
Nagrade:
Druga nagrada na II baletskom takmičenju Ukrajine 1987. godine, Prva nagrada na VI svetskom takmičenju baletskih parova Osaka – Japan 1991. godine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za ulogu Princa Zigfrida u baletu Labudovo jezero 1991. godine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za ulogu Bazila u baletu Don Kihot 1992. godine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu i Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Gospodara u baletu Šeherezada 1994. godine, Nagrada za umetnički doprinos 1995. godine od strane Saveznog Ministarstva kulture, Nagrada „Davidoff“ za savremeni pozorišni izraz za sezonu 1998/1999 godine za uloge u baletima Vukovi i Posvećenje proleća, Nagrada “Zoranov Brk” u Zaječaru 2002. godine za ulogu Orfeja u baletu Orfej u podzemlju, Nagrada “Zlatni Beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograd za trajni doprinos kulturi za 2003. godinu, Godišnja nagrada Anatolij Šekera za igrača 2002. godine od strane Međunarodnog Centra Pozorišnog Instituta Ukrajine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta za ulogu Bore Stankovića u baletu Nečista krv 2009. godine. Dobitnik je Vukove nagrade za 2007. godinu.
U novembru 2004. godine postaje direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
DUŠKA DRAGIČEVIĆ
Prima balerina Baleta Narodnog pozorišta, Duška Dragičević, tokom svoje igračke karijere ostvarila je brojne vodeće uloge u klasičnom, neoklasičnom i savremenom repertoaru sa velikim uspehom.
Završila je prestižnu baletsku školu u Moskvi pri Boljšoj teatru 1982. godine, u klasi jednog od najeminentnijih pedagoga i umetnika Rusije – Natalije Zolotone, kao prvi stranac, i do danas jedini, koji je to ostvario. Veoma brzo postaje solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a 1991. dobija zvanje prvakinje Baleta. Iako su joj sa ovako cenjenom diplomom bila otvorena vrata mnogih baletskih kuća u svetu, za Beograd su je vezivali koreni porodične tradicije čvrsto utkani u temelje Narodnog pozorišta gde su i njeni roditelji bili takođe baletski igrači, a potom i mlađa sestra postaje prvakinja Baleta u Beogradu.
Odmah na početku angažmana u Narodnom pozorištu biva zapažena od našeg čuvenog koreografa Dimitrija Parlića i dobija uloge Biljane u Ohridskoj legendi, gde je uspella da ostvari kompleksnost uloge, čime počinje njena umetnička karijera. Potom sledi saradnja sa najznačajnijim domaćim i stranim koreografima i pedagozima, među kojima su: Žarko Prebil, Milko Šparandžek, Mikela Otanasiju, Robert Kljavin, Endrju Grinvud, Žilber Majer, asistent Bežara Petar Dobrijević, Anatolij Šekera, Eleonora Stebljak.
Kreirala je veliki broj uloga najšireg umetničkog i stilskog diapazona. Njen talenat potvrđen je velikim klasičnim i neoklasičnim ulogama u predstavama: Labudovo jezero, Kopelija, Don Kihot, Žizela, Per Gint, Trijumf Afrodite, Petar Pan, Romeo i Julija, Karmen, Šeherezada, Bahčisarajska fontana.
Nesvakidašnja pojava i rafinirani dramski senzibilitet ove umetnice inspirisali su koreografe da za nju kreiraju svetske praizvedbe baleta: sa Lidijom Pilipenko – Samson i Dalila, Vaskrsenje, Dama s kamelijama, Slike iz rata i mira, sa Vladimirom Logunovim – Jesenji pljusak, Doktor Džekil i mister Hajd, a sa koreografom iz Berlina, Ditmarom Sajfertom, kreira predstavu Vukovi, za kamernu operu Madlenianum sa krunislavom Simićem radi na predstavi Nižinski.
Uprkos kulturnoj izolaciji, ostvarila je velike uspehe na inostranim scenama: Ekspo 92 – Sevilja, Bejrut Bejtadin festival, Kina, Kipar, Sardinija, Moskva (Teatar Na Taganke), Mađarska, Bienale u Sloveniji, Makedonija.
Nezaboravni likovi Dalije, Margarite Goje, Nataše Rostove, Šeherezade, Odete i Odilije, uz izvanredan umetnički spoj sa Konstantinom Kostjukovim, uvodili su publiku u čarobni svet ljubavi iskrenog stvaralaštva, odanosti i magije trajanja.
Godine 2000. dobija plaketu Narodnog pozorišta za stvaralački opus, tokom danas već izvesno plodne umetničke karijere.
Godine 2011. godine dobitnik je nagrade Zlatni beočug.